СУНЦОКРЕТ У МОЈОЈ БАШТИ

СУНЦОКРЕТ У МОЈОЈ БАШТИ

Сунцокрет у мојој башти
не броји дане, већ светлост броји.
Свако јутро, као по навици,
сунцу своје лице откроји.

Не пита хоће ли кише пасти,
ни ветар хоће ли стабло свити.
Зна да је живот у оном трену
кад срце уме да се диви.

Стоји усправно, тих и миран,
као чувар златног прага.
Учи ме да је снага скривена
у корену, а не у снази.

Када се вече над баштом спусти,
он не жали за минулим даном.
Зна да ће сунце опет доћи,
са новом песмом, новом граном.

И тако расте, без много речи,
једноставан, а тако велик.
Сунцокрет у мојој башти –
мој тихи учитељ, мој златни сведок.

Соња Таировска Ѓурчак

29.06.2026 Улм